Dan žena — JFBM

Neću ulaziti u kojekakve dubioze da li smo Danom žena više dobile ili izgubile. Uvek sam za gledanje na stvari kao dobitak od života ili istorije, u konkretnom slučaju. Ono što je na nama jeste da jedna prema drugoj budemo žene vredne ženskog poštovanja.

✦

Da budemo

Da budemo utočište jedna drugoj.
Da radimo ono što volimo i da volimo ono što radimo.
Da budemo ono što smo. A onda i bolje od onog što jesmo.
Da ne prestanemo da sanjamo, da ne prestanemo da želimo, da ne prestanemo da mislimo.
Da ne budemo nesrećne zbog onog što nemamo.
Da pružimo i da dobijemo. Da saosećamo.
Da izađemo iz svoje kože i uđemo u tuđu.
Da pogledamo drugim očima. Blagim, neosuđujućim.
Da ne kukamo mnogo. Ako baš ne možemo da se obuzdamo — da kukamo sa stilom.
Da se smejemo. Da osmehom razoružavamo.
Da s dobrim namerama istupamo. Da se cenimo.
Da se divimo jedna drugoj.
Da gasimo vulkan ljubomore.
Jer nema Prvih i Drugih. Sve smo Prve.
Da to nikad ne zaboravimo.
Da pobeđujemo dnevno na ličnom planu. Malim, naizgled beznačajnim uspesima.
Da ne očekujemo od sebe previše. Da znamo da je nekad i malo veliko.
Da damo sebe u šta verujemo. Da verujemo.
Da se hrabrimo. I tešimo. Da pružimo ruku. I budemo tople.
Da stojimo pravo i ponosito. Da se ne bojimo.
Da kažemo. Da ne trpimo.
Da razumemo. Da shvatimo. Da se ne svetimo. Da opraštamo.
Da ne komplikujemo. Da ne dramimo.
Da se radujemo jedna drugoj.
Da gledamo u nebo, u oblake, svakodnevno.
Da prkosimo gravitaciji.
Da levitiramo.
Da budemo žene, a ljudine.