Dekoracija i organizacija drugog rođendana treće sreće
Znate onda kad vam majke kažu – uživaj, brzo od bržeg prođe, tako brzo porastu? Dok se okreneš, evo već drugog po redu, valja misliti o proslavi, na red dolazi dekoracija dečijeg rođendana, pa koji ću ketering, pa šta obući, majko mila, previše misli za neispavanu kevu.
Čak i ja koja sam u "toj industriji" poželim da se sakrijem između 4 zida i da me svi pozovu kada taj famozni datum prođe. Jer obućar vam uvek ide bos, to vam je odavno jasno.
OK, hajde da i ovaj drugi rođendan slavimo jer zaista pomislite – da, tako brzo rastu… Avaj, tuđa deca! Svoje sam osetio svaki sekund, svaki minut, svaki mesec. Šalu na stranu, u realnosti ima poprilično podudaranja, samo ih vešto čuvamo između četiri zida ne bismo li svojim detetom opterećivali sagovornike.
Da je ove dve godine bilo lako, nije. Da je bilo izazovno i nepredvidivo, najluđe od svega što sam zamišljala.
Sva iskustva u roditeljstvu se razlikuju i niko vam ne može dati pravi recept. Na lutriji majčinstva izvukla sam prilično zahtevno dete za moj psihološki sklop i životni tempo, osobu koja od prvog dana traži neopozivu pažnju i ne ostavlja mi mnogo vremena za sebe.
Pratila sam svoj unutrašnji glas jer svaka od nas zna šta je njoj važno i koliko je njenom detetu komada i kilograma majke dnevno potrebno.
Od carskog reza, moje hronične dijareje u porodilištu, preko problema sa sisanjem, 14-mesečne borbe sa težim oblikom refluksa, formirala se jedna jaka i stasala devojčura kojoj neodgovorni roditelji nisu oprali kosu pred parti jerbo miss zakovana u "nećuuu" fazi nije htela da sarađuje.
Roditeljstvo je jedna genijalna i mukotrpna jebada koja vam pruža neopoziva zadovoljstva u samorazvoju
U ovoj dvogodišnjoj životnoj fazi potvrdila sam da drugu decu — kao i druge živote — ne vredi gledati, i da iz sopstvene kože ne možeš iskočiti pa zašto da je ne iskrojiš udobnom i prijatnom za svakodnevno nošenje?
Sad kada sam joj pružila osnovu za bazično samopouzdanje, odlučila sam da prekinemo sa dojeničkom slepljenošću i da joj poklonim samostalnost, baš na ovaj 2. rođendan.
Da imam poverenja u nju da mnogo toga može sama, dok mama sa strane, negde iz ugla, hvata pogledom samo jednu loknu koja neprestano vitla tamo-vamo, a ti se snađi i umiri, Dalaj-Mamo!
Više lame, manje drame, vere da mnogo toga mogu same
Poraste ti nama,
mala moja drama-lama 🦙
Više zeze za naše kmeze, razmažene "princeze" — uživanje u roditeljstvu i kad smo strogi, i kad nagrađujemo i kad kažnjavamo.
Grli vas Ivana
