O meni
Razvojni put ovog Bore Šnajdera
Fotografija: Nikola Marinković
Zovem se Ivana, po nekoj istoimenoj sentiš pesmi Zdravka Čolića. Mama je želela da budem Iva, ali tata koji nosi ime ovog pevača na kraju je pobedio. Uvalio je mami i Zdravka i Ivanu. Kasnije i Nikolu, ali to je već druga priča.
Ako ste na mom blogu, onda verovatno težite ka svetlu u životu. Blog sam počela da pišem nekoliko meseci nakon venčanja, kada sam od „mrsca" takvih proslava, prešla na drugu stranu obale. Doživela sam da venčanje može biti super zabavno i poželela da to podelim sa drugima.
Jedan frajer i bidermajer je moj poligon za sve igrarije i kreativne zamisli sa kojima se svakodnevno nosim. Konačno, više se ne nalaze samo u mojoj glavi.
Jedan frajer i bidermajer je moj poligon za sve igrarije i kreativne zamisli sa kojima se svakodnevno nosim.
Dva sveta, jedna Ivana
Danju
Završila sam Filološki fakultet u Beogradu, po struci sam dipl. prof. srpskog jezika i književnosti. Trenutno sam zaposlena kao istraživač saradnik u Institutu za srpski jezik — radim na projektu na kojem se stvara Rečnik SANU.
Preko dana sam u stoletnjim knjigama, velikoj biblioteci i karticama na kojima su zapise ostavili i neki naši najveći književnici. Danju pišem rečnik i naučne radove, mada, što bi moja baba rekla — „i dalje učim", tj. nekako pokušavam da se koncentrišem i uradim doktorsku disertaciju na matičnom fakultetu.
Noću
Noću pišem blog, između jedem, sastančim i idem na pilates. Oba posla volim i nijednog ne mogu da se odreknem.
Sve više mladenaca želi da im pomognem oko organizacije njihovog dana venčanja. Zajedno sa njima učestvujem u pripremama, sa njima se radujem i plačem. Hvala im što u mene imaju poverenja i što me kroz Frajera puštaju u svoj svet!
Otkako pišem Frajera, realizujem svoj nagon za pisanjem izazivajući jednu svakodnevnu temu svake nedelje na megdan. Trudim se da sebi ne budem dosadna, nadam se da nisam i vama.
Ravnotežu iznalazim negde između prašnjavih knjiga i šarenih perli.
Ništa mi nije palo sa neba. Mislim da sam štreberluk od detinjstva zapatila, provela sam sate i sate grejući stolicu, učila, čitala, posvećivala se. Tada sam balans nalazila u raznovrsnim dramskim sekcijama, dečijim pozorištima, muzičkoj sekciji i horu. Za vreme letnjih raspusta radila sam kod prijatelja u cvećari, za vreme studiranja prodavala jogurt, nisam se libila da zasučem rukave. Od jogurta sam u međuvremenu napredovala.
Čitavog života smucam se po pozorištu, radio-emisijama, takmičenjima iz srpskog i iz recitovanja. Mnogo volim jezik, jezičke zavrzlame i pisanu reč. Pravim nekoliko tomova „Sveske lepih misli" u koju od osnovne škole zapisujem sve što sam zanimljivo pronašla u književnosti. Otuda su neki od citata na Frajeru. Svet knjiga je jako uticao na mene i iznutra me menjao.
Filološki je bio moj prvi izbor nakon prijemnog ispita na FDU, od silne ljubavi prema glumi, mogu reći da je ostalo — recimo — svakodnevno glumatanje mužu po kući. Jedno vreme radila sam kao saradnik u emisiji na Radio Beogradu, poželela da budem voditelj, ali mi se ta pritajena želja ostvaruje kroz poneki manji honorarni posao koji mi s vremena na vreme iskrsne.
Volim da pevam i plešem, da hodam i da se smejem. Mogu da nosim štikle, ali ne moram, mogu da lakiram nokte, ali ne nužno. Balansiram između divnih šoljica i sadržaja u njima. Trudim se da budem lepa iznutra, ali ne zapostavljam, bo'me, ni spoljašnjost. Čaj, pre nego kafa. Otvorenost, pre nego foliranje. Ljudskost, pre nego egoizam.
Frajera pišem iz potrebe da verujem, da se osmehujem i vidim dobro.
Da sa svećom u ruci tražim veliko svetlo.
Sve što želim u životu je da budem srećna. I da konačno kupim lakši laptop. Teško je, brate, noću na cigli pisati — ume da se usija. Lakša tehnologija za lakše misli.
Cenim svaki minut vašeg vremena, trudim se da čitaoce Frajera ne potcenjujem i da ne budem banalna. Vi ste mi uzvratili ogromnom ljubavlju i pokazali mi da ona lepša, kreativnija strana koja ceni dobre stvari, nije umrla. Hvala vam na tome.
“Hvala vama što čitate i što se sa mnom družite.”
Vaša Ivy M2