Novembar 2013 · Beograd
Milijana & Đorđe · S klub Jakovo
„Ušuškan, skroman,
ali sa puno emocija i ljubavi."
Postoji jedna generacija mladenaca u Srbiji koja odbija sigurnu zonu. Koja ne pita „šta je normalno" već „šta nam je naše". Koja zna da lepota ne mora da košta — mora da znači.
Milijana i Đorđe su deo te generacije. Njihovo venčanje nije bilo veliki šou. Bilo je nešto vrednije: tačno onakvo kakvi su oni. Čipka i hortenzije. Domaće ordenje napravljeno rukom. Okviri koje je otac brusio i farbao. Pesma koja ne pušta da padneš u plač — ali te čini da poželiš da.
Ovo je priča o venčanju koje su napravili sami sebi.
Poglavlje 01
Milijana, kakvo venčanje ste zamislili?
Dosta sam pretraživala internet. Privukao me je romantičan i rustičan stil — bez razmetljivog cveća, bez kristala, bez svega što je „preveliko". Volela sam lepotu malih stvari, mekih tonova, topline koja se oseća bez napora.
Zamislila sam venčanje koje se oseća kao da bih zamislila da nam bude i život: ušuškan, skroman, ali sa puno emocija i ljubavi. Niko se ne oblači za pozornicu — svi se oblačimo za sebe i za one koje volimo.
„Zamislila sam venčanje koje se oseća kao da bih zamislila da nam bude i život: ušuškan, skroman, ali sa puno emocija i ljubavi."
— Milijana
Poglavlje 02
Nije htela da se udalji od sebe. To je bila jedina prava odluka — ostati autentična i na sopstvenom venčanju. Svakodnevni stil koji poznaje, koji je njen.
Kad su je videli prijatelji, rekli su jednu jedinu stvar: „Ovo si ti."
Ne veća verzija sebe. Ne izmišljena verzija. Samo ona — malo sjajnija, malo čipkastija, ali suštinski ista.
Poglavlje 03
Kako ste pronašli venčanicu?
U salonu Ares — Manuel Mota kolekcija, stara dve godine. Probala je, svidela joj se, ali je nastavila da traži. Dvojila se. Onda se vratila.
Dok je čekala u salonu da je opet prikažu, pored nje je prošla venčanica na vešalici. Rekla je: „Tu hoću tu."
Bila je to njena.
Ponekad ne trebaš tragati. Trebaš samo prepoznati.
Poglavlje 04
Đorđe je odabrao plavo odelo — prah plavo, mirno, elegantno. Uz njega, kajsija kravata u toplim tonovima koja je mekano vezala celu paletu.
Na fotografijama sa vivid cigleno-crvenim zidom iza, taj kontrast postaje nešto sasvim posebno: hladna modrina odela naspram vrelog terrakote zida. Dizajnerska napetost nastala slučajno — ili možda baš namerno.
Ponekad prave odluke nastanu jer osluhnemo šta nam odgovara — ne šta se očekuje.
Poglavlje 05
Počelo je s cvećnim brosevima za žene. Onda se postavilo pitanje: a šta s muškarcima? Odgovor je bio vojnički čist — ordenja. Medalje od tkanine, ručno rađene, svaka drugačija.
Onda su se i žene porevnovale. I na kraju su ordenja dobili svi — u različitim varijacijama. Ona je počela sama, pa je delegirala kako je dan bio sve bliži.
„Počela sam sama, pa sam delegirala. Na kraju je svaki gost dobio nešto napravljeno s ljubavlju — i to se vidi."
Poglavlje 06
Šta je karakterisalo dekoraciju?
Shabby chic u pravom smislu — pastelni tonovi, hortenzije i ruže, vaze omotane čipkom, stari budilnici uklopljeni u stolove kao deo scene. Ništa preveliko, ništa previše. Sve je disalo.
Studio Pjaf je oživeo zamišljenu atmosferu — rustičnu eleganciju koja ne pokušava da se nameće, nego da zagrli.
„Sve je disalo. Ništa preveliko, ništa previše — rustična elegancija koja ne nameće, nego zagrli."
— o dekoraciji
Poglavlje 07
Šta ste poklonili gostima?
Foto okviri. Svaki gost je na svom stolu pronašao vlastiti uramljeni zahvalnicu — ručno napisan, uokviren i namenjen upravo njima.
Okvire je napravio tata i njegov drug — ručno brusili, farbali u belo, namerno distresirali da izgledaju rustično. Ni jedan nije isti, ni jedan nije kupovni. Svaki je trag tuđeg rada i ljubavi.
To je taj trag koji ostaje. Ne sto evra kolačića — nego nečije ruke koje su brusile drvo za vas.
Poglavlje 08
Koji je bio vaš prvi ples?
Izbor muzike je bio najtežak zadatak u celom planiranju. Svaka pesma nosi neku emociju, neko sećanje — i htele su da budu sigurne da ta pesma bude prava.
Na kraju: „Can't Help Falling In Love" — Elvisova verzija, u izvođenju Bocelija i Katherine McPhee. Ni čisto klasično, ni čisto pop. Negde između — kao i oni sami.
Ulaz i pesmu za tortu je odabrao bend — Talasna dužina — koji je čitao atmosferu bolje nego što bi to ikakva lista mogla.
„Uživajte! Euforija je trajala mesec dana ali je prošla prebrzo. Ne dozvolite da tuđa mišljenja preglase vaš ukus."
— Milijanin savet budućim mladama
Poglavlje 10
Nije angažovala profesionalnog planera. Svega se sećaju sami — uz jednog prijatelja koji ih poznaje bolje nego iko, a nije se ni sam venčao.
Roditelji su bili tu od prvog do poslednjeg trenutka. I tata koji je brusio okvire. I mama koja je organizovala Leskovac.
Nekad je ljubav logistički posao. A ovi su je obavili s radošću.
Poglavlje 11
Imali ste dva slavlja — kako ste se snašli?
Da — imali su dve proslave. Jedno venčanje u Leskovcu, za porodicu koja nije mogla da putuje, i beogradsko venčanje u S klubu Jakovo. Dva dana, dve atmosfere, jedna ljubav.
A najemotivniji momenat? Jednostavan kao sve što je istinito:
„Trenutak kada me je otac predao mom budućem mužu."
Poglavlje 12
Savet budućim mladama?
Ne stresirati se — tretirati pripremu kao igru. Ko je kreativan i snalažljiv, može napraviti lepo bez skupog. Tatini ručno rađeni okviri su temu.
Uživajte! Euforija traje mesec dana — ali prođe prebrzo. Ne dozvolite da tuđa mišljenja preglase vaš ukus.
Jedino ispravno je da dan odražava vas dvoje i vašu ljubav.
Još fotografija iz ovog dana
Venčanica
Ares — Manuel Mota
Cipele
Majstor Dane
Šminka
Anđelka Anastasijević
Frizer
Ivan
Mesto
S klub Jakovo
Bend
Talasna dužina
Svadbena torta
Rođendanske torte
Slatki sto
Studio Pjaf & Art & Honey
Dekoracija i bidermajer
Studio Pjaf
Fotografija
Nikola Radulović