Frajerska slavlja — April 2014
jajca i makaronsi
Moderno vs. Tradicionalno
Početak novog godišnjeg doba čini mi se kao idealno vreme za obnavljanje gradiva i ponovno postavljanje nekih životnih pitanja. Još ako usred zagrevanja moždanog motora naiđe i koji praznik, ovakvi postovi su nezaobilazni. Sem da vas pitam sledeće — da li se i vama često nameće misao da ste pozvani da birate između toga jeste li moderni ili tradicionalni?
Neretko nas stavljaju pred svršen čin, nema čekanja, odmah sada, odaberi, prikloni se i pristupi. Jesi li oldfashioned ili si „in"? A šta ako smo i jedno i drugo? I šta činiti ukoliko su nam oba super? Ima li za nas takve danas mesta?
Na razmišanje me je potakla jedna devojka i njena poruka koja se ticala kolača. Zašto više nema naših tradicionalnih slatkiša, vanilica, gurabija, puslica i ostalih slastičarskih đakonija? Zašto su ih zamenili moderni i uvezeni kolači? Dugo sam razmišljala šta da joj odgovorim jer, pravo da vam kažem, teško da bih se mogla odreći i jednih i drugih.
Tradicionalna potpora vuče me dobro poznatim ukusima, dok je radoznali duh uvek otvoren za nova saznanja i drugačije doživljaje. Često sam se pitala da li je ono što smatramo da je „naše" zaista i naše? Slična je stvar i sa jezikom. Večita hajka na anglicizme koje smo masovno počeli da preuzimamo kvareći jezik naš nasušni, a ne pitamo se koliko smo strane leksike iz drugih jezika vekovima preuzimali i njome jezik bogatili. U kvalitetu ukorenjena inovativnost uvek je tradicionalna, kao što je osvešćena tradicija iznova aktuelna.
Zato sam kao simbol za savremene tokove uzela makaron, francusku poslasticu iz 16. veka za kojom je danas čitav svet poludeo, a kao znak drevnih težnji poslužila su mi domaća jajca i iz džezve skuvana kafa. Ima li ikakve šanse da učinim jajca modernim, a makaronse tradicionalnim?
Moram da nađem neki način da pomirim ove dihotomije inače život bez noviteta neće imati baš neki zanimljiv tok, a bez utvrđenih korena neću znati ko sam i šta me dubinski, tj. podsvesno radi.
Iskonsko i tradicionalno u novom, dopadljivom, a kvalitetnom — makaron kao most između dva sveta. Jedan frajer i bidermajer, 2014.
Makaronsi
Zato sam za ovo mirenje naručila HomeMade company, nove na našem kolačastom pladnju i pravljene po francuskoj recepturi. Bila sam prilično sumnjičava kada mi je njihov direktor rekao da ovakve sigurno u regionu probala nisam, ali na prvi zagrižaj uvidela sam da čovek nije daleko od istine.
Osim što beskrajno uvažavam trud svakog ko je ikada pokušao da napravi ove kolačiće koji su izuzetno zahtevni zbog svoje osteljive strukture, neobično cenim kada u te iste kolače velike i afirmisane firme dosledno lupaju jajca, tope skupocene čokolade, koriste kvaliteno bademovo brašno i dodaju najfinije sastojke svesni da samo kvalitet čini brend trajnim.
Rastresito, prhko testo i obujam fil razjašnjava mi dilemu zašto su ovi kolačići tako omasovljeni, po svetu cenjeni i obožavani. Oni su zarazni, na njih reagujete tako što zažmurite dok ih jedete i ne možete da ne uzdahnete u čuvenom tonu „mmm(rnj)mmm". To je nešto jače od čoveka.
Da li sam „zatucana" ako u XXI v. farbam uskršnja jaja, radujem se porodičnim okupljanjima i zelenoj travi — ili sam „fensi" ukoliko uskršnje praznike iskoristim da zbrišem iz zemlje?
Obe situacije su mi jednako primamljive. Jedan frajer i bidermajer
Ruku na srce, obe ponuđene situacije su mi primamljive, pa zašto ne bih mogla da ih spojim i prilagodim jednoj modernoj osobi tradicionalnih shvatanja? Ili još interesantnije — tradicionalnoj osobi, modernih pomanja?
Da li tradiciji možemo imati moderan pristup ili već sam pojam tradicionalnog mora da konotira sa svime što je patrijarhalno i zastarelo? Dakle, da li ne postoji nikakva sprega između tradicionalnog i modernog? Jesmo li osuđeni da se opredelimo između ova dva dijametralno suprotna pola na vrednosnoj skali?
Čini mi se da sam makar na jedan dan zbližila ove suprotstavljenosti, združila pravoslavni Uskrs i francuski šmek u jednu sliku, makar u mojoj glavi. Praznici su vreme pomirljivosti, naročito zgodni i za pomirenja sa samim sobom.
Poseban gost
Mislim da je od čitave ove priče jedino zekan (recite helou Pufniciiii) miran u svojim tradicionalnim težnjama da jede kupus, a uvek moderan i aktuelan da se nađe uz uskršnja jaja. Zbog Pufnice, čitava ova uskršnja inspiracija dobila je življi smisao i posebno radovanje.
Pufnica vam maše i poručuje da je u životu bitno lepo klopati i mnogo ne filozofirati. Farbati jajca i putovati. Makar od jednog žbuna cveta do drugog.
Valjda je bitna ta promena (i spoljašnja i unutrašnja) jer ona uvek stavlja pred nas nove izazove. Iznova viđati, drugačijim očima, i večito menjati.
„Kad se pije turska kafa — nikad nema gafa!
I još lupim jedno jajce, eto meni zajebance!
Makaron u ustima krcka, dok zec u krilu mi vrcka,
Volim te uskršnje čari, ne dam da mi iko kvari!
Tek kad „škljoc" mi bratac viče, eto meni nove priče."
Radujte se, farbajte, uz smeh ispijajte kafe, gricnite makaronse, tabanajte puteve, tražite sebe u drugima i druge u sebi. Srećan i radostan neka vam je Uskrs! Na zdravlje i na spasenje.
Zahvalnica
Fotografija
Makaronsi
Dekupaž natpis
Porcelan
Porodični i iz radnje Sitnice kod Rade
Dekoracija i organizacija
Mama i Ivy M2